Facebookom kruži tekst “Bosna je svet” Stefana Simića iz Beograda.
Stefan Simić je rođen 1989. godine u Paraćinu (Srbija). Studira Sociologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Svoju prvu knjigu „Pustite nas“ objavio je 2012. godine, a knjigu „Odjeci ljudskog“ 2013. i 2014. (drugo dopunjeno izdanje).
Objavljuje već godinama svoju poeziju i prozu na internetu, kao i zapise iz svakodnevnog života, impresije. Vremenom je njegov internet angažman prerastao u nešto mnogo šire, i sve više dobija na značaju.
Specifičnim stilom pisanja i otvorenim načinom izražavanja na nastupima privukao je pažnju u Srbiji, i zemljama ex-yu, a na FB ga prati više od 95.000 fanova.
Simić je napisao divan tekst “Bosna je svet” koji prenosimo u cijelosti. S razlogom, vidjet ćete!
Države često uveličavaju sebe i svoj značaj, jedino Bosna umanjuje
Kao da se stidi svega, a treba da se ponosi
Šta je sve prošla i prolazi, druge države bi se raspale, pripale nekom drugom
A Bosna živi za sebe i prkosi
Od pamtiveka pa do današnjih dana
I mnogo šta će proći, ali Bosna će opstati
Tri naroda i tri vere, čitav svet u malom
Uticaj Turske, Rusije, Amerike…
A opet ni Turska, ni Rusija, ni Amerika
Ne ni nešto između, nego nešto posebno
Bosna sve ima, samo nema svest o tome da sve ima
Kada se to gleda sa strane, deluje i više nego zanimljivo
Banja Luka ima svoju priču, Sarajevo svoju, Trebinje svoju, Mostar svoju
Gradovi kao male države, svaka za sebe
Da ne pričamo o Tuzli, Zenici, Bileći, Bijeljini i mnogim drugim
Za njih su to samo gradovi, a za nas sa strane, luke istorije
U kojima se prelamaju kulture i različitosti
I sve nam je nekako zanimljivo, drugačije
Kao da odemo u neki daleki svet koji nam je tu
Stotinak kilometara daleko
Kao, dalek, dok, u stvari, naš
Toliko istog, a toliko različitog…
Bosna je imala i ima svoje heroje
Od Mirze, Džamonje, Davorina, Kike Sarajlića, Keme i ostalih
Ima i neke nove kojih još nije ni svesna
Ima „Pravdu za Davida“ koja je ujedinila čitav region
Imala je ćutanje Jelene Topić u Prijedoru koje je odjeknulo glasnije od najveće buke
Bosna ima 1000 svojih čuda
A da ne pričamo ko sve vuče odatle korene i poreklo, i neizbežni naglasak naravno
Bosna je i moderna i tradicionalna
Jednom nogom u srednjem veku, drugom u budućnosti
Ali sve je to čini posebnom, drugačijom da je upravo ta različitost, kakvih nema
Čini jedinstvenom
Pravim biserom u srcu Evrope…
Bosna ima Sarajevski atentat i Gavrila Principa, kao jedan od najvažnijih pucnjeva istorije
Ima svoje čuvene reke – Neretvu, Bosnu, Sanu, Unu, Vrbas…
Ima svoj Igman, Neum, Jahorinu, Bjelašnicu…
Ima svoje Olimpijske igre kojima niko u regionu ne može da se pohvali
Ima piramide u koje neko veruje, neko ne, ali ne prestaju da budu tema…
Bosnom su izgleda svi zadovoljni, osim onih koji tamo žive
A mi koji dolazimo, i u koji god deo zemlje da svratimo
Da ne pričam o gostoprimstvu i pažnji
Da ne pričam o živopisnim krajevima, od mora sa jedne strane do šuma i planina sa druge
Pa hiljade, hiljade potoka, posebno oko Ribnika
I netaknutih prirodnih predela kao u raju
Anđeoski krajevi bukvalno…
Bosna ima dušu
I preživela je nešto što nijedna država nije u evropi poslednjih decenija
Rat i podele kakve se ne pamte
Na kraju je sve to stvorilo jedan poseban ton
Iako deo Bosne sanja Hrvatsku, drugi sanja Srbiju
Ima i onih kojima je lepa i takva kakva jeste
I ne bi da pripadaju drugima
Nego bi da pripadaju sebi
Bosna jeste svet, koliko god da je ljudima teško to da priznaju
I možda nije najbolji standard
Ali mnogo šta je najbolje ili bar drugačije nego na drugim mestima
I ko tamo često odlazi ili se vraća
Posebno leti
Savršeno zna o čemu pričam
A i savršeno zna zašto se vraća
Povratak Bosni je, zapravo, povratak sebi
I gde god da se ide, ona ostaje
Ona objedinjuje
Zato mnogi od nas toliko vole Bosnu
Zato što volimo sebe u njoj
I to nešto što nigde drugde nismo našli. (Stefan Simić, Beograd, Srbija)
